Sistemi bezbednosti u kazinu

Ričard Mančkin - autor nekoliko knjiga o kockanju, i ne poslednji bloger u oblasti kockanja - uspeo je da intervjuiše šefa službe video nadzora jednog od kazina u Las Vegasu. U tekstu ispod možete pročitati najinteresantnije činjenice iz odgovora ispitanog stručnjaka.

Radnici službe bezbednosti uglavnom prate klijente kazina u realnom vremenu, a ne gledaju snimke. Posebno pažljiva analiza se odvija u situacijama kada se operatorima bezbednosti podnese odgovarajući zahtev od radnika kazina u sali. Posebno često se premotavaju trenuci sa prebrojavanjem karata Hi / Lo.

Najveću štetu koju može da spreči radnik službe bezbednosti kazina, nanose zaposleni u sali u slučajevima krađe. U velikim prostorijama i pri velikom protoku posetilaca nije lako pratiti sve što se događa, posebno kada u službi bezbednosti ima samo oko 5 zaposlenih. Junak intervjua navodi da krađe od strane dilera, barmena i konobara nanose čak veću štetu nego što može da izgubi kazino na igračima koji koriste prednost. On tvrdi da će se svaka igra pre ili kasnije završiti, a igrač će se jednostavno vratiti ako želi. Međutim, lopov nikada neće stati.

Pojam prevare u kazinu je prilično širok: može biti u obliku amaterskog pokušaja krađe uloga, ali i cele prevarantske šeme. I ponekad stražari reda u kazinu moraju da gledaju izuzetno vešte slučajeve zamene kockica u igri Craps. Neki poetični radnici u industriji upoređuju ovo sa nastupom profesionalnog orkestra na sceni, jer je sve veoma usklađeno. Pri tome, grupa koja je u Las Vegasu razvila šemu prevare, može da prođe kroz 7-8 kazina, ponavljajući sve po utvrđenom redu.

Dešava se da stražari reda ne uspeju na vreme da identifikuju nepoštenu igru, a rezultat nekog igrača izazove sumnju. U takvim slučajevima radnici čuvaju fotografije i „stavljaju na papir“ određene posetioce. Često se dešava da igrači ponovo dođu, i onda je lakše identifikovati nepoštenu igru.

99% posetilaca kazina dolaze samo radi igre i opuštanja, zato ne predstavljaju interes za povećanu pažnju stražara reda. Ipak, radnici službe bezbednosti pažljivo traže preostali 1% - prevarante i lopove. Najčešće ih identifikuju po sumnjivom spoljašnjem izgledu (na primer, odeći koja nije u skladu sa vremenskim prilikama) ili preteranoj pažnji na sporedne detalje (kriminalci ne gledaju samo na stolove, već prate gde šta stoji, ko šta radi itd.). Traže one koje očigledno ne zanima sama igra.

U doba elektronskih automata, služba bezbednosti ne mora da prati igrače na slot aparatima - sa tim nadzorom se snalaze i administratori sale. Povećana pažnja se posvećuje igračima za stolovima, jer tamo postoji veća mogućnost gubitka novca. Ipak, kada su slot aparati još bili mehanički, čuvari reda su imali dovoljno posla i tamo: trebalo je pratiti da niko ne izvadi „makakovu ruku“ ili neki drugi lukavi uređaj, da prevari slot mašinu.